Community » Hattrick Press

Hattrick, velika pomoć, razonoda i uteha slepima

Written by agasoft

Ovde ne tražim nikakvo sažaljenje, nikakva divljenja, milion HT aplauza, ne tražim ništa. Želim samo da opišem svoje pozitivno HT iskustvo iz ugla čoveka, tojest mene, koji je potpuno slep. Želim da kažem par reči o značaju Hattrick-a za mene lično i za zajednicu slepih širom sveta uopšte. I premda sam voleo da se ovo objavi u globalnom presu, iako govorim engleski, ne govorim ga toliko dobro da bih sve emocije mogao da pretočim tamo. Ako neko bude smatrao zanimljivim, slobodno ga može prevesti za global, ili kao čisti moj tekst, ili u vidu intervjua.

Kada sam se rodio pre dvadeset i kusur godina, niko nije ni slutio šta mi je.
Odrastao sam, prihvatao život onako kako se može i mora prihvatiti - Život slepog čoveka, ograničen na neki način.
Stalno sam slušao kroz prozor kuće, sa terase, iz vrata i iz parkova kako deca igraju fudbal i žudeo da im se pridružim. To sam kasnije već doživljavao i kao neku traumu. Ja prepun sebe i snage, nosim malo godina sa sobom, a ne mogu da igram fudbal, košarku, ništa.
Padao sam i u depresije, neretko plakao, ali nije bilo rešenja.
U osmom osnovne, profesor fizičkog vaspitanja nam je omogućio da igramo fudbal zvučnom loptom. Pristajao sam na sve, padao, razbijao glavu i sve ostalo što uz to ide. A onda, negde 2002-2003, saznam za HT.
Registrujem se, ali to je bilo na engleskom, te fudbalske termine ništa nisam razumeo.
Bio sam opet razočaran, prekinuo sam da igram. Brat je u to vreme instalirao razne menadžere, razne fudbalske igre.
Igrao ih je dok sam ja padao.
Pomagao mi je sećam se da u jednom od tih menadžera vodim Arsenal. Bio sam uspešan. Za sve koji ne znaju, meni računar sve govori, sve šta se dešava.
Ali, te igre ne jer su one skroz grafički predstavljene i nije bilo nikakve šanse. Šta sve nismo pokušavali, nije vredelo.
Trajalo je to a onda sam digao ruke. Tek novembra 2008, slučajno dolazim ovde, kad ono, ćirilica, srpski!
Niko srećniji od mene u tom trenutku. Odmah se pridružio i dobio diplomu za tri dana!
Ovde sam već tri godine. HT mi je nešto jako važno u životu.
Normalan fudbal ne mogu da igram. Imam ovde svoj tim kojim sam relativno zadovoljan.
Komunicirao sam sa puno ljudi, čak i bio na jednom skupu hetrikaša. Fasciniralo me je to što su me svi, bez obzira na moj nedostatak, prihvatili.
Igra je za mene kao i sve ostale slepe potpuno dostupna.
Sve radi savršeno. Igra je uvek imala veliki značaj za nas, a posebno sada od kada su uvedeni turniri.
Ovde kao i svi ostali, svi slepi iz celog sveta možemo biti okupljeni oko iste ideje. Razvojni tim je više puta pokazao veliku pomoć meni i drugima koji su imali bilo kakvih poteškoća. Pa i onda, kada se menjao interfejs postava, kada je cela zajednica slepih strepela od propasti i od toga da nemamo više nikakve šanse, bili smo pozvani da istestiramo interfejs napravljen samo za nas.
Pa i kada je HT prešao na dotnet, okruženje je postalo još bolje i lepše za nas.
Jedino što nam nedostaje a na šta smo pozivali više puta, neki naš supporter, bez grafika, bez dresova, jer mi to ne možemo da vidimo, pa za nas i nema nekog naročitog značaja.
Hattrick je nekako uvek bio tu. Kada se i dogodi da čujem da neko igra fudbal napolju, hattrick je tu da me sabere. Tu su srede i subote, razgovori sa celim svetom.
Hattrick zajednici slepih ljudi donosi jednu novu dimenziju, jedno novo iskustvo. Zamislite samo ta lica, ispunjena srećom i osmehom koja, umesto na terenu, ipak mogu za ekranom svojih računara da igraju fudbal, na kakav takav način. Mogli smo da igramo prijateljske, da budemo okupljeni u federacijama, da se dopisujemo na forumima, pa čak i na forumu koji je za nas izdvojen. A od sada još smo bliži, preko turnira koji su nam ulepšali živit.
Na kraju, postoji nešto lepo i simpatično. Niko nas zbog toga što smo slepi ne štedi, ne pušta. Niko ne gubi namerno utakmice da bismo mi prošli, što je za nas i najbitnije, jer bi nas svako puštanje i sažaljenje povredilo.
Konačno, većina i ne zna da smo slepi, što nam daje prednost u igri, jer bi možda nekad i bilo nekih nameštanja.
I za kraj, ovo nije bilo kakav fudbal, ovo jue fudbal u kojem smo mi slepi potpuno jednaki sa svih ostalih osamsto hiljada korisnika. Nema razlike, možemo biti i prvi i zadnji, baš kao i vi, naše cenjene kolege.