Ko ne voli hetrikase ne voli ni ljude

Potresna prica o poziciji obicnog igraca Hetrika u savremenom drustvu kroz prizmu interpersonalnih odnosa u socijalnoj sredini.

Svako od nas ima neke rituale. Narocito ujutru. Neko baulja do tusa i to je sve sto je u stanju da ucini pre odlaska u/na skolu/posao, neko ustane tri sata ranije da bi na miru posisao tri kafe, doruckovao i procitao omiljene novine. A neki se pridignu (opet tri sata ranije) pa se uloguju. E sad, to je sve normalno i u skladu sa patologijom koja nas sve (ili bar vecinu) karakterise. Sigurno se mnogi zapitaju dok tako tupavo zure u ekran da li smo normalni i koje su granice do kojih seze to ludilo. Jasno, posle par sekundi razmisljanja o tome krhku paznju skrene fenomenalno krilo ili neduhoviti post nekog od dezurnih forumskih mislilaca. A kako na to sve gledaju ljudi koji su oko nas, a koje na njihovu (ne)srecu ovaj Da Vincijev kod uopste ne zanima? Sproveo sam malu anketu medju takvim cudnim stvorenjima.

Naime, mnogi od nas imaju zene, devojke, muzeve i ostale partnere koji, u vecini slucajeva ne gledaju blagonaklono na ovaj nas mali svet (iako se redovno iznenadjujem saznanjima koliko bracnih drugova, sijamskih blizanaca, srpskih sestara, istoimene brace, roditelja i njihove novorodjene dece otvara po nekoliko klubova). Naravno, mnogi od nas su lukavo postavili pravila igre na vreme, pa je sada kasno za ozbiljne promene. Oni pametniji su raskrinkali svoje nekvalitetne veze i u potrazi su za partnerom koji ima razumevanja za njihove osnovne fizioloske potrebe (istopolni brakovi bi mogli biti trajno resenje za muski deo HT populacije). Oni manje pametni (ili naivni) jos uvek misle da mogu kvalitetno raditi obe stvari. Kako bilo, cinjenica je da vecina nasih partnerki MRZI ovu igru i vreme koje protracimo uz nju umesto da ga tracimo na NJU. Dobri momenti su, recimo, okupljanje tri-cetiri HT drugara u subotu oko podne. Naravno, posto se okupljaju kod jednog (koji, u najgorem slucaju zivi sa devojkom/zenom) pozeljno je povesti svoju i tako preduprediti obavezu selektivnog iskljucivanja kompletnog slusnog aparata za neprijatne zvukove koji dopiru iz pravca gospodje. U toku pracenja strahovito vaznih "utakmica" zene mogu da kafenisu i baljezgaju o kojecemu (nikada ne znam o cemu jer se aparat vec iskljucio). Ali, kada realno pogledamo situaciju, ona je pravi klise. One laprdaju o cipelama, a mi? Jbt, pa isti smo. I mi smo klise. I mi to znamo.

Prijatelji? Vecina nas je nekada imala prijatelje van HT sveta. Neki od nas su uspeli da odrze neka od tih prijateljstava (najcesce se to cini nagovaranjem istog da igra HT, po sistemu dve muve jednim udarcem). Uhvatio sam sebe da se cujem sa prijateljem, kog sam navukao na ovo, posle par meseci i da prvo sto od njega cujem bude: "Jesi video igraca kog sam uzeo?". Jbg, prihvatio sam surovu realnost. Ono sto je vazno istaci je da prijatelji koje HT ne interesuje i koje nismo uspeli da nagovorimo da probaju, ne mogu da smisle ni igru, ni nas, a kombinaciju ta dva ni u ludilu. Najgora kombinacija je kada se dva HT drugara sretnu u drustvu "muggle"-a budu po hitnom postupku udaljeni iz daljeg druzenja i zavrse negde uz pivo i pricu o Bandjuru i Paladi. Brutalno.

Rodbina je, moglo bi se reci, najmanje nezgodna kategorija. Uglavnom ih retko vidjamo tako da tema ima dovoljno da se tih neprijatnih par sati provede bez mogucnosti upetljavanja 4-4-2 CA ili prepricavanja anegdota iz prethodnog kola kupa. Ipak, treba biti oprezan jer tetke znaju da opasno podivljaju ako, umesto hvaljenja musake, misli odlutaju ka krucijalnim pitanjima kao sto je "Kada mi istice onaj igrac?" ili "Da li mi je VOCAR odgovorio na temi o fotografiji?". Mozemo dakle i ovde doci do zakljucka da nas i familija smatra malkice poremecenima ako je upucena u to da nam je gore navedeno bitno.

Kada se sve sabere i oduzme, rezultat je poprilicno jasan. Ljudi koji su nam bliski, a HT nije ne mogu da nas razumeju i tesko nas tolerisu. Kod nekih se to zavrsava kratkim povremenim kostatacijama tipa "Ti nisi normalan" (kao da ja to ne znam), kod nekih brzo dodje do faze prihvatanja ("Ko me ter'o..."), kod nekih ta borba traje vecno. Ono sto ja mogu da zakljucim je samo da su svi ti ljudi gomila netolerantnih mizantropa jer je apsolutno svima nama jasno da

KO NE VOLI HETRIKASE NE VOLI NI LJUDE.

Link directly to this article (HT-ML, for the forum): [ArticleID=3739]