Kako sam vratio draž Hattrick-u

Za igranje Hattricka ili bilo koje slične igrice, nije potrebno da budete šampion, već da pronađete zadovoljstvo i neku novu draž u tome što igrate. Ako to uspete, vi ste na neki način već šampioni

Pre izvesnog vremena sam izgubio potpuno svaku iluziju da ću se jednog dana boriti sa najjačim timovima u zemlji, i da ću podići neki od tri glavna trofeja, pa je i kod mene verovali ili ne došlo do pada zainteresovanosti u igranje ove igre. Pad je bio toliko očigledan, da sam više od jedne polusezone igrao samo jednu utakmicu nedeljno, dok sam rezultate proveravao eto čisto radi reda, apsolutno ništa ne kombinujući pre meča. Sada, opet igram sa nekim žarom, verujući da jednog dana mogu da ostvarim zacrtani cilj.

Šta se to promenilo?

Shvatio sam da igranje Hattrick-a nije samo jurnjava za trofejima. Ako uzmemo u obzir da sam se ja već otprilike pomirio sa sudbinom da moj FirekeepersKG nikada neće prevazići sudbinu malog palanačkog tima, koji deli sudbinu još mnogo svojih kolega, rešio sam da u samu igru unesem jednu novu dimenziju, koristeći sva raspoloživa sredstva koja imam pri ruci. Tako je nastala ideja o timu napravljenom od sopstvenih igrača.

U trenutku kada se rodila ideja, u timu sam već imao dva vezna igrača koja su potekla iz moje omladinske škole, a koja su istovremeno i nosioci igre. Otprilike u isto vreme pojavio se i mladi golman u omladinskom pogonu, a sada se već uveliko sprema i traži odbrambena linija koja će u doglednoj budućnosti biti nosilac igre na stadionu “Rajko Purović” Za mene, je ovo svakako novi izazov, i pravo zadovoljstvo koje mi je donelo neku novu draž u igranje igrice.


Koje su prednosti ovakvog načina igranja?

Pre svega neka nova draž, koja i omladinsku školu podiže na jedan viši nivo. Svedoci smo da mlade prosečne trenirce ne možemo na tržištu da prodamo za osetno veće pare, pa je i bolje iskoristiti ih za planiranje nekog sopstvenog sistema koji ti jednog dana može doneti neke rezultate. Svakako da novac nećete trošiti na pojačanja, osim za popunu trening slota, ali to i nije neki preveliki izdatak imajući u vidu da te igrače nećete zadržaati za sebe. Druga prednost koja se takođe tiče finansija, jesu manji izdaci za plate, jer sa igračima iz sopstvene škole u timu nećete imati nijednog stranca, što opet dugoročno gledano uopšte ne mora biti mali izdatak. Sistem možete planirati, jer skaute možete podesiti tako da vam nude određeni tip omladinaca (ja tražim sada defanzivce).

Takođe jedna od prednosti je odanost timu, jer igrači koji potiču iz tvog kluba imaju nešto veće sposobnosti na terenu od igrača istih skilova a koje ste doveli naknadno u tim.

Ja sam recimo radi potpunog doživljaja, sve skaute prebacio u region Kragujevac, odakle mi je i klub, pa sada imam osećaj da su mi u omladinskoj školi lokalni klinci i da će prvi tim jednog dana biti sastavljen samo od njih. Naravno, preporučljivo je ipak ne biti toliko zaluđen.

Ima li ovaj sistem mana?

Svakako da ima. Prva je ogromno vreme koje je potrebno da bi ste izveli 11 igrača koji su dovoljno sposobni da odgovore na izazove takmičenja. Druga mana je ta što je potrebna doza i sreće pri izvlačenju igrača čak i kada imate tri skauta. Takođe, morate imati baš baš dosta sreće i izvući trenirca sa odgovarajućim skilovima i specijalnošću. Takvog igrača čuvajte, i podredite trening njemu, jer će jednog dana biti motor tima.

Umesto zaključka…

Pa nema zaključka. Svako radi ono što misli da treba i u čemu uživa. Bilo bi lepo kada bi još neko podelio iskustva, a znam da u svetu već postoje federacije na kojima se diskutuje o pravljenju tima od sopstvenih igrača.

Eto, toliko za ovo javljanje...

Link directly to this article (HT-ML, for the forum): [ArticleID=18845]